Tag Archives: zdrav život

Kad starost zakuca

Iako mnogi kažu da je mladost doba za ludovanje, a dani starosti nose mudrost i iskustvo, postoji nešto što i mlade i stare čini jednako dobrim i lošim u isto vreme. I dok onda kada dočekate penziju, pa obučete majcu na bretele i zaputite se na pecanje, možete da osetite slobodu koju nosi život, ipak vas gorki talog iskustva, što reče veliki Danilo Kiš, natera da se zapitate nad životom kao čudnom kategorijom ovozemaljskog postojanja. I dok tako mudrujete u nekom zapećku, negde iza čeka još jedan proces koji vreba svako živo biće, a čije ime je nemilo čak i da se pomene, a kamo li kada se o njemu kao nečemu neizbežnom razmišlja. Da biste ipak i svoje pozne dane dočekali spremno i da biste izbegli rizike koje život nosi, potrebno je da najpre, bilo da ste muškarac ili žena, shvatite da staro doba i proces starenja kriju i pojedine problematične periode, i stanja koja neke zaobiđu, neke ne, ali ipak postoje. Izdvojili smo pet neprijatnosti koje starenje može sa sobom nositi kao kompenzaciju za hedonizam.

U svađi sa kosom

Jedno od pitanja koje verovatno vekovima muči pripadnike muškog pola jeste pitanje ćelavosti. Kada naiđu određene godine, a neki i pre nego što starost uopšte približi svoj bat vratima, ostanu bez kose. Kosa podmuklo opada sa temena i duboko se zarezuje u zaliske. Ćelavost može imati mnogobrojne uzroke u kojima genetika takođe igra bitnu ulogu. Ponekad geni nešto ranije nastupe, a neko do kraja života zadrži gustu i bujnu kosu. To u mnogome zavisi i od načina ophođenja prema vlasima i koži glave. Ćelavost može biti uzrokovana i bolestima. Postoje dva načina za sprečavanje ovog problema. Posvetiti se metodama očuvanja kose ili se jednostavno odlučiti na opciju zvanu brijač. Što da ne, mnoge velike svetske zvezde su bez kose. Seda kosa je drugi problem koji zahvata oba pola. Kosa sedi jer u vlasi ulazi kiseonik. Farbanje kose je nesumnjvio najbolje za rešavanje ovog problema, mada se muškarci često puste niz životni tok, pa dočekaj šmekerske dane poput Džordža Klunija. Ovo i nije tako strašan problem starenja.

Eh, ti kilogrami

Ovaj problem ne mora da nastupi u starosti, premda mnogi stručnjaci kažu da vremenom metabolizam, ukoliko se zanemari fizička aktivnosti, počinje da se usporava. Zbog toga je, možda ste to i primetili, mnogo teže skinuti koji kilogram kada organizam uplovi u ozbiljnije godine. O tome treba misliti na vreme, jer gojaznost može prouzrokovati i mnoge druge bolesti. O telu i zdravlju treba voditi računa ukoliko želite da onu poznu starost ne provodite po bolnicama, nego šetajući pored reke.

Stres utiče na lepotu

Ako ste mislili da vaši naleti besa, ljutnja, ali i prećutane emocije neće da se odraze na životni proces, grdno ste se prevarili. Kao što je svojevremeno govorio Ajnštajn, svaka sila akcije ima silu reakcije. Naime, sve što ste u životu pretrpeli u jednom trenutku će se ocrtati na vašem licu. Sreća u nesreći je ta što danas postoje mnogobrojne metode podmlađivanja poput miolifta, mezoterapije i drugih tretmana lica, pa možete povratiti stari sjaj. Naš je savet i taj da preventivno ublažite stres tako što ćete naći ventil za izbacivanje negativne energije, bilo da je u pitanju sport, meditacija ili bilo koji drugi koristan metod.

Tihe ubice

Rizik od aktiviranja gena koji utiče na rad srca i krvnih sudova povećava se intenzivno burnim i lošim životom. Hipertenzija i šećerna bolest su poznate i kao tihe ubice, pa je vrlo pametno da na vreme batalite loše navike i prekontrolišete svoje zdravstveno stanje. Ove bolesti se ne mogu izlečiti ali se uz redovnu kontrolu i te kako mogu sanirati, što vam u proseku može produžiti život i za čitavu deceniju. Mislite o tome.

 

Izbegavate gluten? Ovo su recepti za vas!

Gluten je belančevina, svojevrsni lepak, koji se manifestuje kroz elastičnost testa. Nalazimo ga gotovo svuda – u žitaricama, grickalicama, konzervansima, pa i u hrani za bebe. Onaj ko je alergičan, mora strogo da ga izbegava, a mnogi žele da urade detoksikaciju organizma, eliminišući ovaj sastojak iz svoje ishrane. Šta god da je vaš slučaj, postoje jelovnici koji će vas oduševiti i zbog kojih nećete morati da brinete da će uživanje u hrani izostati.

Hleb

Za ovaj recept vam je potrebno namensko brašno, bez glutena – tri čaše. Rastopite pola vrećice suvog kvasca u 200 mililitara mlake vode i isto toliko mleka. Potom umešajte u dve trećine brašna i dodajte 50 mililitara ulja i kašičicu soli. Kada smesa bude homogena, ostavite da naraste duplo. Dodajte ostatak brašna, premesite i stavite u kalup. Premažite uljem i ostavite da još narasta. Potom premažite jajetom i pecite 40 minuta na 200 stepeni. Ovo je dovoljna količina hleba za osam osoba. Ukoliko ipak niste dovoljno vešti sa hlebom, proizvodi bez glutena, kao što su dvopek od prosa ili organski hleb, dobro će se uklopiti u vaš režim ishrane.

Čorba

Tradicionalni jelovnici možda se ne mogu pohvaliti ovakvom kombinacijom, ali vi ih uvek možete osvežiti! Potrebne su vam dve šargarepe, dve glavice celera, komad đumbira, veličine kao palac, crveni luk, češanj belog luka, maslinovo ulje, kašika začina, morska so i jogurt bez laktoze, po želji. Sastojke ogulite, iseckajte i propržite na ulju. Potom ulijte litar vode, dodajte začin i kuvajte 15 do 20 minuta. Kada sve omekša, posolite, a možete dodati i biber. Iskoristite štapni mikser ili nešto drugo što vam je pri ruci da  sve usitnite. Dodajte jogurt za još lepši ukus.

Čokoladna poslastica

Uživajte u slatkišima, iako izbegavate gluten, tako što ćete recepte prilagoditi. Za ovaj čokoladni kolač potrebno vam je 300 grama pirinčanog brašna, 50 grama putera, 100 grama šećera i 50 grama kakaoa. Sve pomešajte i u vatrostalnoj činiji pecite na 220 stepeni 15 minuta. 100 grama čokolade rastopite sa dve kašike putera, dodajte 500 grama slatke pavlake i umutite mikserom. Potom sipajte preko kore i ostavite u frižideru da se stegne.

Simptomi alergije na gluten

U slučaju da niste sigurni da li ste intolerantni na gluten, proverite da li imate neki od sledećeih simptoma: depresivnost, zbunjenost, lošiju koncentraciju, glavobolju, menjate raposloženje, naduti ste, hronično ste umorni ili hiperaktivni?  Dok se ne naviknete da pripremate sami hranu po novim receptima, neka vam uvek pri ruci budu proizvodi bez glutena.

 

“Ispod visoko podignutog mača, pakao je koji čini da drhtiš”

Teško je baš razgraničiti gde neki sport postaje disciplina ili gde se disciplina pretvara u sport. Karate je dobar primer simbioze sporta i discipline i možda najbolji pokazatelj da onaj ko vlada disciplinom ulazi nehotice u horizont sporta, a da dobar sportista vrednim radom postaje disciplinovani vojnik jedne filozofije. Priča o karateu počinje dosta davno u Kini, iako ga danas mnogi znaju kao isključivo japansku veštinu. Tome je uzrok mešanje dveju kultura, a u konkretnom slučaju, čistilište od kineskog uticaja karate je imao na čuvenom japanskom ostrvu Okinava. Ako je verovati legendama, još je u 6. veku monah Taiši Bodidarma iz Kanči Purama u Indiji organizovao monahe u posebne odrede za vežbanje tela i duha, pa je tako nastao šaolinski kungfu iz kojeg su se razvile razne kineske veštine, a migracijom stanovništva kineski uticaj osećao se i u Japanu.

Put prazne ruke

Kakvo god bilo poreklo karatea jedno je sigurno. Ova borilačka veština je tek u Japanu dobila svoj pravi oblik. Karate ili karatedo u doslovnom prevodu znači “put prazne ruke”, što aludira na to da je karate veština samoodbrane bez pomoćnog oružja ili oruđa. Nastanak karatea kakav danas poznajemo vezan je za Okinavu i devetnasti vek. Na Okinavi su se mešale kulture, a stanovništvo se zbog surovog odnosa vlasti prema njima često udruživalo da uči metod samoodbrane. Cilj karatea bio je onesposobiti protivnika u što manje koraka. Za razliku od mekih stilova u kojima prednjači Aikido, karate predstavlja  tvrdi stil. To prvenstveno znači da vežbači karatea ističu vrhunsku formu i dobru kondiciju, pa je uporno vežbanje ono što karate čini disciplinom broj jedan.

Crni pojas nose majstori karatea

Crni pojas nose majstori karatea

“Vežbati hiljadu dana je disciplina; vežbati deset hiljada je doterivanje”

Ne može se reći da je put od belog, preko žutog, narandžastog, zelenog, plavog i braon pojasa, do konačnog crnog, završen kada se postane majstor karatea. Savladati takozvani kyu i postati 1dan, znači samo stasati za ozbiljno napredovanje u karateu. Kako reče neko, pojas je tu da donji deo kimona ne spadne, a njegova boja ne vidi se dok vežbač ne savlada onog najvećeg protivnika – SEBE. Karate je najbolje savladana disciplina onda kada je nikada u životu ne upotrebimo na ulici. Iako je karate sportski orjentinsan, on je i te kako primenljiv u uličnoj borbi. Ipak, njegova osnovna funckija bila je samoodbrana u realnom svetu, pa tako skriveno značenje u katama koje se uvežbavaju, može da se upotrebi u svim oblicima ulične samoodbrane. Za karate je vezana i meditacija u seiza ratničkom položaju, gde se postiže balans između tela i uma. Zbog ovoga, karate predstavlja i misaonu a ne samo telesnu discipline.

Dojo – sala za vežbanje duha i tela

“Plači u vežbaonici, da bi se smejao na ulici” još jedna je od onih inspirišućih maksima koje karateku vode kroz život. U dojou ili sali za vežbanje dozvoljeno je sve, jer emocija i razum često umeju da se pokose. Karateke nisu osobe bez srca i surovi samuraji, već svojevrsne poete koje na odbranu ne gledaju kao nasilje nego kao na odbranu od istog. Zbog toga karatisti često koreliraju sa raznim vrhunskim umetničkim formama, a haiku poezija je samo jedna od njih.