Tag Archives: sport

O letnjim olimpijskim sportovima

Bliži se dugo čekana Olimpijada u Riju. Mnogi sa nestrpljenjem očekuju da se podsete kako izgleda kada se na jednom mestu nađu svi mogući vrhunski sportisti iz celog sveta. Ono što svakako jeste fokus na svim Olimpijadama je upravo događaj na terenima, borilištima, bazenima. Međutim, propratna aktivnost svakog velikog takmičenja pa i Olimpijade jesu reklamiranja, sponzorstva, individualne promocije. Osim što je Olimpijada sama po sebi zanimljiva zbog broja sportova koji se na njoj mogu videti, zanimljiva je i zbog novih modnih trendova koje nosi svetski sport, a sa kojima će se poistovećivati ljudi širom sveta. Olimpijada je dakle i odličan način za promociju sredstava za sport i neizbežne sportske opreme. Sportska oprema je prateći deo svakog sporta i bez nje se ne može. Letnje olimpijske igre suptilno nam preporučuju i pojedine robne marke, a sportsku opremu, trenerice, kačkete, patike lakše biramo jer se positovećujemo sa svojim sportskim idolima. Da bi idoli došli na tron radi čitav jedan kolektiv, a takmičari se nadmeću čak 26 raznovrsnih disciplina. To je mnogo raznovrsne opreme zar ne?

Neizbežna atletika

Kako je Olimpijada i nastala na mestu gde je atletika bila način života, nepotrebno je pričati o značaju atletike na ovim igrama. Brojne atletske discipline moći će da se vide na predstojećoj Olimpijadi koja će od 5. do 21. avgusta biti održana u jednom od većih brazilskih gradova. Skokovi uvis i u dalj, bacanje kugle, kladiva, raznovrsne trke uključuju veliki broj takmičara. Čini se da se od 1896. godine gotovo ništa nije promenilo kada je u pitanju strast prema gledanju atletskih disciplina na Olimpijadama.

Leto je za vodu

Letnje olimpijske igre popularne su na kraju krajeva i zbog toga što se prednost daje sportovima u bazenu. Ovi sportovi veoma su zanimljivi za praćenje jer se vrsni sportisti iz čitavog sveta nadmeću u disciplinama koje nemamo prilike često da gledamo. Osim neizostavnog vaterpola, koji pogotovo na Balkanu, gde Mađari, Srbi i Hrvati već decenijama diktiraju tempo, privlači pažnju, postoji i niz drugih individualnih sportova. Skokovi u vodu su prilično simpatični pošto umetnost pokreta podrazumeva i uvežbane figure koje uzbudljivo inspirišu gledaoce. Može se reći da dosta pažnje privlače i discipline poput jedrenja i veslanja koje se odvijaju na nešto većim vodenim površinama. Plivanje je jedna od disciplina koja već godinama unazad skreće pažnju na sebe jer je obaranje rekorda postala praksa.

Borci na Olimpijadi

Borilački sportovi su takođe u duhu tradicije svih dosadašnjih Olimpijada, kako onih nekadašnjih tako i ovih savremenih, iznova obnovljenih. Naime, borilački sportovi su izuzetno atraktivni zbog interakcije koja se ne viđa u grupnim sportovima. Boks je disciplina koja je popularizovana u dvadesetom veku, ali se osim nje na Olimpijadi viđaju i sportovi sa istočnjačkom filozofijom i poetikom starih civilizacija. Rvanje i džudo kao prastari sportovi, ali i nešto novija koreanska disciplina koja podrazumeva odličan rad nogu, sportovi su koji uključuju direktnu borbu. Koreanci su u tekvondou usavršili nožnu tehniku, a srpkinja Milica Mandić je izuetno visoko kotirana.

Neizbežna lopta

Naravno, Olimpijske igre ne bi bile toliko zanimljive da se na njima ne pojavljuju i opšte poznati sportovi za kojima čezne čitava civilizacija. Sportovi sa loptom od kojih smo pomenuli samo vaterpolo na Olimpijadi zauzimaju izuzetno važno mesto. Dok na mundijalima i evropskim prvenstvima imamo prilike da gledamo samo poneki od sportova, Olimpijada nam objedinjuje sportove koje redovno pratimo. Fudbal na Olimpijadi često je najviše praćen, mada se nimalo manje pažnje ne posvećuje ni košarci, odbojci, rukometu, ali i neizostavnom tenisu.

Od egzotičnih sportova bez lopte tu su još i konjičke igre, hokej, gimnastika, streličarstvo, biciklizam, badminton… Olimpijada u Riju biće 28. letnja Olimpijada koja se održava od ponovnog osnivanja.

 

“Ispod visoko podignutog mača, pakao je koji čini da drhtiš”

Teško je baš razgraničiti gde neki sport postaje disciplina ili gde se disciplina pretvara u sport. Karate je dobar primer simbioze sporta i discipline i možda najbolji pokazatelj da onaj ko vlada disciplinom ulazi nehotice u horizont sporta, a da dobar sportista vrednim radom postaje disciplinovani vojnik jedne filozofije. Priča o karateu počinje dosta davno u Kini, iako ga danas mnogi znaju kao isključivo japansku veštinu. Tome je uzrok mešanje dveju kultura, a u konkretnom slučaju, čistilište od kineskog uticaja karate je imao na čuvenom japanskom ostrvu Okinava. Ako je verovati legendama, još je u 6. veku monah Taiši Bodidarma iz Kanči Purama u Indiji organizovao monahe u posebne odrede za vežbanje tela i duha, pa je tako nastao šaolinski kungfu iz kojeg su se razvile razne kineske veštine, a migracijom stanovništva kineski uticaj osećao se i u Japanu.

Put prazne ruke

Kakvo god bilo poreklo karatea jedno je sigurno. Ova borilačka veština je tek u Japanu dobila svoj pravi oblik. Karate ili karatedo u doslovnom prevodu znači “put prazne ruke”, što aludira na to da je karate veština samoodbrane bez pomoćnog oružja ili oruđa. Nastanak karatea kakav danas poznajemo vezan je za Okinavu i devetnasti vek. Na Okinavi su se mešale kulture, a stanovništvo se zbog surovog odnosa vlasti prema njima često udruživalo da uči metod samoodbrane. Cilj karatea bio je onesposobiti protivnika u što manje koraka. Za razliku od mekih stilova u kojima prednjači Aikido, karate predstavlja  tvrdi stil. To prvenstveno znači da vežbači karatea ističu vrhunsku formu i dobru kondiciju, pa je uporno vežbanje ono što karate čini disciplinom broj jedan.

Crni pojas nose majstori karatea

Crni pojas nose majstori karatea

“Vežbati hiljadu dana je disciplina; vežbati deset hiljada je doterivanje”

Ne može se reći da je put od belog, preko žutog, narandžastog, zelenog, plavog i braon pojasa, do konačnog crnog, završen kada se postane majstor karatea. Savladati takozvani kyu i postati 1dan, znači samo stasati za ozbiljno napredovanje u karateu. Kako reče neko, pojas je tu da donji deo kimona ne spadne, a njegova boja ne vidi se dok vežbač ne savlada onog najvećeg protivnika – SEBE. Karate je najbolje savladana disciplina onda kada je nikada u životu ne upotrebimo na ulici. Iako je karate sportski orjentinsan, on je i te kako primenljiv u uličnoj borbi. Ipak, njegova osnovna funckija bila je samoodbrana u realnom svetu, pa tako skriveno značenje u katama koje se uvežbavaju, može da se upotrebi u svim oblicima ulične samoodbrane. Za karate je vezana i meditacija u seiza ratničkom položaju, gde se postiže balans između tela i uma. Zbog ovoga, karate predstavlja i misaonu a ne samo telesnu discipline.

Dojo – sala za vežbanje duha i tela

“Plači u vežbaonici, da bi se smejao na ulici” još jedna je od onih inspirišućih maksima koje karateku vode kroz život. U dojou ili sali za vežbanje dozvoljeno je sve, jer emocija i razum često umeju da se pokose. Karateke nisu osobe bez srca i surovi samuraji, već svojevrsne poete koje na odbranu ne gledaju kao nasilje nego kao na odbranu od istog. Zbog toga karatisti često koreliraju sa raznim vrhunskim umetničkim formama, a haiku poezija je samo jedna od njih.