Tag Archives: izdavaštvo

Zaštitite svoju pisanu misao

Kada iz štampe izađe neko autorsko delo, obavezno ze porazmisli o tome da li je delo zaštićeno autorskim pravima. U eri plagijata i pričama o plagiranju, nimalo ne čudi bojazan da se prava autora zloupotrebe, pa je sasvim razumno podići na visok nivo i pravno ograničiti mogućnost uzimanja tuđeg rada. Omasovljenje štamparstva i mogućnost štampe u privatnoj režiji i te kako je mač sa dve oštrice. S jedne strane, fotokopiranje i umnožavanje za privatnu kolekciju, doprinosi širenju znanja. Sa druge, one tamnije, uzimanje nečijeg dela, pod svoj pečat može doneti obostranu štetu, pa ukoliko izmakne oku zakona i te kako oštećuje autora, a ukoliko se pak zakonski uoči, donosi troškove odštete pa čak i zatvorsku kaznu. Krenimo redom.

Prevencija protiv plagijata i prevara

Svakako da je najbolji način izabrati validnu izdavačku kuću kada je u pitanju objavljivanje književnih, naučnih i uopšte autorskih dela. Ipak, nekada je mnogo jeftnije svoje misli odštampati u sopstvenoj režiji i podeliti prijateljima. To sa sobom nosi rizik zloupotrebe te se stoga mnogi ipak odlučuju da stvari povere kompanijama koje se bave obradom dokumentacije i administracijom dokumenata. Ukoliko je pak reč o književnim delima, slanje na književne konkurse treba se obavljati poprilčno promišljeno i pažljivo. Štampu u sopstvenoj režiji treba izbegavati, ili dobro proučiti zakon o autorskim pravima i mogućnost zaštite dela. Autorsko pravo podrazumeva isključivo pravo korišćenja ili odobravanja drugima korišćenja svog dela, a podrazumeva čitav niz pravnih pravila i načela. Naravno, autorsko pravo ne može zaštiti ideju, ali svakako može administrativno ograničiti mogućnost korišćenja pismena i jezičkih konstrukcija kojima je delo iskazano. Poreklo autorskog prava razvilo se u francuskom pravu, najpre. Poznati roman “Crni doker“ Sembena Usmana bavi se problematikom zloupotrebe autorskog prava.

Internet i novi poredak

Sa pojavom interneta i neodoljivom željom pojedinca da se javno oglasi i podeli svoj rad sa virtualnom zadrugom, pojavio se i problem autorskih prava nad tekstovima pisanim online. Stoga se svim silama upire prstom u ovaj problem i traži se najbolje rešenje da se autorska prava i na internetu zaštite. Ovde se osim pisanog sadržaja polaže pažnja i na fotografije i videa. Svetska organizacija za intelektualnu svojunu koja putem ugovora sa međunarodno pravnim normama regulše autorska dela na internetu je poslednjih godina potpuno promenila sliku koja je isprva izgledala beziizlazno.

Je li to za večnost moje?

Ovo pitanje vrlo često se postavlja kada se dođe na ideju zaštite autorskih prava prilikom štampe. Odgovor je zapravo NE!. Autorsko pravo bilo koji autor ima tokom čitavog života. Nakon smrti pravo nad svojim autorskim delom traje još sedamdeset godina, bez obzira na to da li je delo objavljeno u mladim danima ili neposredno pred odlazak na onaj svet. Ono što pak bodri jeste to što se nakon sedamdeset godina, ukoliko delo uspe da toliko nadživi svog autora, iz ljudskih pobuda, poštenja i časti, često ne zloupotrebljava delo, već mu se odaje poštovanje, a tretira se kao javno dobro.

Značaj registracije svojih kreativnih ideja je važna upravo iz razloga što vašu autentičnost može neko lako da ukrade, iako to zvuči poprilično apsurdno. Nedavno smo imali prilike da od jednog neafirmisanog pisca čujemo rečenicu “Ako mi ukradu delo, da li su spremni da sa njim uzmi i sav moj život koji je tako nekontrolisano bivao moja inspiracija?“ I da, ostaje da se nad ovom rečenicom zapitamo kada makar i na tren pomislimo da besramno ukrademo nečiju misao. Samim tim krademo i sudbinu koja nije uvek tako blagonaklona i ne donosi samo sreću i zadovoljstvo. Zato iz perspektive karme koja uvek vreba negde iza ćoška savetujemo i one koji su sa one strane medalje. Osim što možete imati problema sa karmom, čak i ako vas zaobiđe, razmislite o tome da možete završiti na sudu.